Znate onaj momenat kada po 101 put prepoznajete isto pitanje koje stiže od različitih ljudi o smislu nečega čime se vi bavite u svom životu? Zašto, koliko, od kada, do kada, kome, čemu…?! Takva pitanja stignu od obrazovanih, inteligentnih, možda malo ljutih ljudi, ali dobrih u svojoj suštini… Jer, svi ljudi su dobri 🙂
I onda se jednostavno malo umorite da objašnjavate vama jasno, očigledno, doživljeno, proživljeno… Naročito kada je to što radite vaš način života… Udah… Smisao…
Moj način je dodir. Već dugo godina. Možda mi je zato postalo dosadno da objašnjavam da je to čulo prvo doživljeno kada smo došli na ovaj Svet. Najintimnije. Najčulnije. Najčistije. Bez njega nisam ja. Ne može da ima cenu. Jer je nema.
I onda danas dobijem Poklon.
Ne od odraslih ljudi koji ‘rade na sebi’ kako sada popularno govorimo o svesnom življenju kroz čitanje i znanje, a mnogo manje kroz osećaj koji je viša instanca. Ne… Poklon meni je poklon za rođendan čudesnom mladom čoveku koji će tek dogodine biti punoletan.
Njegove drugarice i drugari su mu kao rođendanski poklon namenili holističku masažu i meni svi zajedno ukazali poverenje da dodirnem čudesnog mladog čoveka. Vrednog. Radnog. Punog ideja. Skromnog.
(‘Ti možeš da uradiš sve što hoćeš’ – reče moje celo Biće ubeđeno u to što izlazi kao glas iz mene. A čudesni mladi čovek kaže: ‘Nije u redu da imam tako visoko mišljenje o sebi.’ ‘Hvala’, pomislih. Stigao mi je Učitelj. Odakle mi pravo da pomislim da bi ovaj mladi Čarobnjak mogao da bude gord?)
Završismo naše Putovanje kroz dodir, a moje divne mlade saradnice sa nevericom i iznenađenjem pokazaše žuti koverat. U njemu su bile novčanice od 10, 20, 50, 200 dinara… Sakupljen džeparac za rođendanski poklon…Tačno onoliko koliko košta jedna masaža… Njihovom Damjanu…
Ne piće u klubu, ne firmirana majica, ne ništa drugo… ! Nego baš MASAŽA! ‘Zašto?’ ‘Zato što znaju da je pod stresom.’ Kako znaju da može da mu bude dobro posle terapije? Ne znaju. Osećaju.
Ja ne mogu da trošim njihov džeparac, ali njima je važno da su dali, jer su kroz davanje i sami primili.
Žuti koverat stoji. Čeka priliku. A ja ne moram ništa da objašnjavam.
Bože, hvala Ti!
Damjane, srećan Ti rođendan <3
